zaposlen
1zàposlen — prid. 〈odr. ī〉 1. {{001f}}koji je u poslu 2. {{001f}}koji ima posao, koji ima radno mjesto; namješten …
2zaposlen — zàposlen prid. <odr. ī> DEFINICIJA 1. koji je u poslu 2. koji ima posao, koji ima radno mjesto; namješten ETIMOLOGIJA vidi zaposliti …
3nezaposlen — nezàposlen prid. <odr. ī> DEFINICIJA koji nije zaposlen, koji nema posla [nezaposlen radnik] ETIMOLOGIJA ne + v. zaposliti, zaposlen …
4prezaposlen — prezàposlen prid. <odr. ī> DEFINICIJA koji mnogo radi, koji je previše zaposlen [prezaposlena žena] ETIMOLOGIJA pre 1 + v. zaposliti, zaposlen …
5sónčen — čna o prid. (ọ̑) 1. nanašajoč se na sonce: sončno jedro / sončni žarki; sončna svetloba, toplota / sončni mrk; sončni vzhod, zahod / sončna energija / sončen dan; število sončnih ur v letu; sončno vreme / ustavili so se na sončni jasi; sončno… …
6upráva — e ž (ȃ) 1. dejavnost, ki se ukvarja z urejanjem, usmerjanjem življenja v kaki družbeni skupnosti: modernizirati upravo; urediti upravo, sodstvo in zakonodajo; zaposliti se v upravi; vodilna mesta v upravi / civilna, vojaška uprava // organi, ki… …
7urádnik — a m (ȃ) kdor je zaposlen v javni, državni službi in opravlja uradne, zlasti pisarniške posle: uradnik mu je izdal potrdilo; imenovati, premestiti, upokojiti uradnika / davčni, občinski, poštni, sodni, železniški uradnik; nižji, višji uradnik /… …
8zaposlíti — ím dov., zapóslil (ȋ í) 1. sprejeti koga v delovno razmerje: zaposliti več delavcev; zaposliti koga za polovico delovnega časa; honorarno, začasno zaposliti koga 2. narediti, da kdo kaj dela: zaposliti otroka, da se ne potepa; sinove je zaposlil …
9bèsposlen — prid. 〈odr. ī〉 1. {{001f}}koji nema posla; nezaposlen 2. {{001f}}koji nema posla, koji ima suviše vremena; dokon ⃞ {{001f}}∼ pop (i) jariće krsti onaj tko nema posla bavi se nekorisnim i glupim sitnicama, opr. zauzet (poslom), zaposlen …
10mùzār — m 〈G muzára〉 onaj koji je zaposlen u procesu mužnje (krava ili ovaca) …
