vladati
121vladalac — vlàdalac m <G aoca, V aoče, N mn aoci> DEFINICIJA knjiš. onaj koji vlada, upravlja većom ili manjom državom; vladar ETIMOLOGIJA vidi vladati …
122vladalački — vlàdalačkī prid. DEFINICIJA koji se odnosi na vladaoce ETIMOLOGIJA vidi vladati …
123vladalački — vlàdalački pril. DEFINICIJA kao vladalac, na način vladalaca ETIMOLOGIJA vidi vladati …
124vlastit — vlàstit prid. <odr. ī> DEFINICIJA 1. admin. svoj 2. za pojačavanje značenja posvojne riječi [moj vlastiti] 3. <odr.> (+ im.) (naglašeno) u zn. onaj koji je svoj i ničiji drugo; moj (tvoj itd.) i ničiji drugo; moj (tvoj itd., svoj) sa… …
125vlastitost — vlàstitōst ž <G osti, I osti/ ošću> DEFINICIJA 1. bitan sadržaj čega, bitna odlika 2. fil. svojstvenost neke vrste čije se oznake nalaze trajno prisutne u svakom članu; vlȁsnōst ETIMOLOGIJA vidi vladati …
126vlastohlepan — vlȁstohlēpan prid. <odr. pnī> DEFINICIJA koji se želi svim silama dočepati vlasti, koji je gladan vlasti, neutaživ u želji za vlašću koju želi osvojiti ili koju već ima ETIMOLOGIJA v. vladati, vlast + v. pohlepa …
127vlastodržac — vlastodŕžac m <G šca, V vlȁstodr̄šče, N mn šci, G vlastòdr̄žācā> DEFINICIJA pejor. onaj koji vlada, koji drži vlast ETIMOLOGIJA v. vladati, vlast + v. držati …
128vladarica — vladàrica ž DEFINICIJA v. vladar ETIMOLOGIJA vidi vladati …
