stoję
51žènskī — žènsk|ī prid. 1. {{001f}}koji se odnosi na žene, koji ima osobine žena, koji je kao u žena 2. {{001f}}koji ima samo organe za zametanje ploda u cvijetu 3. {{001f}}žarg. dio sprave, utoren dio mehanizma (utičnica itd.); koji prihvaća drugi dio,… …
52Rumstere — Rode og støje …
53czysty — 1. pot. Być czystym «nie mieć na sumieniu nic obciążającego, kompromitującego»: Pilnowałem, bo jakby szef czegoś się nie doliczył, to na mnie by było, a ja chcę być czysty. U. Milc Ziembińska, Śmierć. 2. Czysty ojciec, dziadek, czysta matka,… …
54drugi — 1. Drugie dobrze «też dobrze, bez różnicy»: Ja tam o posag nie stoję. Da, to dobrze, nie – to drugie dobrze. I. Newerly, Pamiątka. 2. Wpadać, przerzucać się z jednej ostateczności, skrajności w drugą «zmieniać krańcowo, całkowicie zdanie, sposób… …
55simbolizacija — simbolizácija ž DEFINICIJA psih. opći mehanizam mišljenja prisutan kod svih ljudi prema kojem neke psihičke reprezentacije stoje umjesto drugih stvari ili obilježja nečega ETIMOLOGIJA vidi simbol …
56stvar — stvȃr ž <I i/stvȃrju, G mn stvárī> DEFINICIJA 1. a. svaka konkretna ili apstraktna činjenica zamišljena kao jedinka b. (čega) kao stalna veza u zn. da je nešto ono što kaže riječ uz koju stoji [to je stvar navike] 2. materijalni predmet,… …
57stol — stȏl (stȏ knjiš. reg. ekspr.) m <N mn stòlovi> DEFINICIJA komad pokućstva s daskom (rjeđe plastikom, željezom i sl.) kao radnom i sl. površinom, s jednom ili više nogu [drveni stol; kuhinjski stol; radni stol; pisaći stol; kartaški stol]… …
58pulpit — pùlpīt m <G pulpíta> DEFINICIJA 1. pov. u antičkom Rimu, svako uzvišeno mjesto za javne nastupe 2. kat. a. u kršćanskoj bazilici, prostor za pjevanje ili tumačenje liturgije b. u srednjovjekovnoj Francuskoj i Njemačkoj, drveni pult na kojem …
59birema — biréma ž DEFINICIJA pov. pom. 1. lađa s dva reda vesala koji stoje jedan iznad drugoga sa svake strane; najstariji trag o njoj nalazi se kod Feničana 2. u antici, svaki ratni brod s većim brojem veslača ETIMOLOGIJA lat. biremis ≃ bi + remus:… …
60binar — bìnār m <G binára> DEFINICIJA 1. cjelina sastavljena od dva dijela ili elementa 2. glazb. osnovna ritmička jedinica od dva stvarna vremena koja stoje u odnosu zamaha i smirivanja ETIMOLOGIJA lat. binarius: koji je udvojen …
