oružje
41oružni — òružnī prid. DEFINICIJA koji se odnosi na oružje SINTAGMA oružni list dozvola za nošenje oružja ETIMOLOGIJA vidi oružje …
42oružan — òružān prid. <odr. ī> DEFINICIJA 1. koji je izveden upotrebom oružja [oružani sukob; oružana sila; oružani napad] 2. koji ima oružje, koji je pod oružjem; naoružan SINTAGMA oružane snage vojn. ukupnost vojnih potencijala neke zemlje… …
43oružar — orùžār m <G oružára> DEFINICIJA 1. zanatlija koji izrađuje ili održava oružje; puškar 2. onaj koji čuva rekvizite ili oruđe (u sportu, u radionicama škola itd.) ETIMOLOGIJA vidi oružje …
44oboružati — oborùžati (koga, što, se) svrš. <prez. ām (se), pril. pr. āvši (se), prid. trp. ȍboružān> DEFINICIJA 1. opskrbiti oružjem, dati kome oružje; naoružati 2. pren. opskrbiti jakim sredstvima [oboružati znanjem] ETIMOLOGIJA o (b) + v. oružje …
45barut — bárut m DEFINICIJA kem. eksplozivna tvar koja izgaranjem vrlo brzo prelazi iz čvrstoga u plinovito stanje, u zatvorenom prostoru ostvaruje visok tlak, puščani prah SINTAGMA bezdimni barut kem. dobiva se nitriranjem celuloze ili od smjese… …
46karonada — karonáda ž DEFINICIJA pom. pov. mali brodski top neolučene cijevi, oružje trgovačkih brodova i pomoćno oružje ratnih brodova ETIMOLOGIJA engl. carronade, prema mjestu izrade Carron u Škotskoj …
47konvencionalan — kȍnvencionālan prid. <odr. lnī> DEFINICIJA 1. koji se zasniva na konvenciji, koji se drži uobičajenih pravila i oblika [konvencionalno ponašanje; konvencionalna laž]; ustaljen 2. pejor. koji nije sposoban izići iz uobičajenih pravila i… …
48artefakt — ȁrtefakt (artèfakt) m <G mn kātā/ āktā> DEFINICIJA 1. a. umjetna tvorevina (jednostavno oružje i sl.), ono što sklad i ljepotu duguje redu, intervenciji rukom itd., a ne samom nastanku u prirodi; rukotvorina b. ono što je izmaštano,… …
49bestrzajni — bȅstrzājnī prid. DEFINICIJA koji ne proizvodi trzaj SINTAGMA bestrzajno oružje vojn. oružje kojemu je bitno smanjeno trzanje, a time i masa i težina prigodom ispaljenja [bestrzajni top] ETIMOLOGIJA bez + v. trzati, trzaj …
50top — tȍp2 m <N mn tòpovi> DEFINICIJA 1. vojn. topničko (artiljerijsko) oružje, vatreno oružje razmjerno široke cijevi kojim se na veće daljine ispaljuju eksplozivni hici, puni se granatama [poljski top; protuoklopni top; vodeni top] 2. šah razg …
