nejasne
11šićariti — šićáriti (što) dv. <prez. šìćārīm, pril. sad. rēći, pril. pr. īvši, gl. im. rēnje> DEFINICIJA pejor. doći, dolaziti do šićara; stjecati, zaraditi, zarađivati, ćariti, ušićariti FRAZEOLOGIJA šićariti u mutnom nastojati se snaći na brzinu,… …
12šaman — šàmān m <G šamána> DEFINICIJA 1. a. najniži svećenički red u nekih naroda (Tatari, Mongoli) b. vrač koji u stanjima nalik na trans priziva duhove; čarobnjak, mag 2. pren. pejor. onaj koji ostvaruje moć nad drugima iznoseći nejasne,… …
13loviti — lòviti (koga, što) nesvrš. <prez. īm, pril. sad. vēći, gl. im. vljēnje> DEFINICIJA 1. hvatati ili ubijati životinje u prirodi 2. pren. a. paziti da što ne promakne, nastojati se kome približiti ili što dobiti [loviti muža] b. tražiti koga… …
14mutiti — mútiti (što) nesvrš. <prez. mȗtīm, pril. sad. tēći, gl. im. múćēnje> DEFINICIJA 1. činiti mutnim [vodu mutiti] 2. pren. činiti nejasnim, zbrkanim, unositi razdor, remetiti, kvariti [mutiti pojmove] 3. žitku masu činiti gušćom uzastopnim… …
15negromant — negròmant (nekròmant) m <G mn nātā> DEFINICIJA 1. onaj koji se bavi prizivanjem duhova, koji traži izravnu vezu s umrlima; spiritist 2. pren. onaj koji se bavi nestvarnim kombinacijama, onaj koji širi nejasnoće i nejasne pojmove, koji… …
16prisluhnuti — prislúhnuti (što) svrš. <prez. prìslūhnēm, pril. pr. ūvši, prid. trp. prislúhnuo> DEFINICIJA čuti ono što kao šum ili tiši tuđi razgovor dolazi do uha, »čuti krajem uha«, sa strane se informirati na taj način [prisluhnuti neke nejasne… …
17uzeti — ùzēti (što, koga) svrš. <prez. ȕzmēm, pril. pr. ēvši, imp. ùzmi, prid. rad. ȕzeo, prid. trp. ȕzēt> DEFINICIJA 1. a. prihvatiti, dohvatiti rukom; uhvatiti [uzeti komad kruha] b. primiti kao dar ili sl. c. razg. dobiti na prodaji; naplatiti… …
18ciklobarbiton — ciklobarbìtōn m <G ciklobarbitóna> DEFINICIJA farm. barbiturat kratkog djelovanja, služi kao blagi hipnotik ETIMOLOGIJA ciklo + fr. barbiturique, njem. Barbitursäure: barbiturna kiselina nejasne etimologije …
19kontúra — e ž (ȗ) knjiž., s prilastkom nejasno, neostro vidna meja, rob česa; obris: konture gor v megli; razločila se je le kontura stolpa / kontura obraza profil / narisati konturo glave / značaje podaja le v glavnih konturah / nejasne konture mesta;… …
20mótati — am tudi motáti ám nedov. (ō; á ȃ) 1. knjiž. delati, da pride kaka podolgovata upogljiva stvar večkrat okrog česa; navijati: motati prejo na motovilo / štrene motati 2. ekspr. premikati sem in tja, vrteti: roke so ji motale predpasnik; med prsti… …
