matorъ
1mator — mȁtor prid. <odr. ī> DEFINICIJA razg. iron. [i] (+ srp.)[/i] koji je zašao u godine; vremešan, vremenit, star ONOMASTIKA pr. (nadimačko): Màtorić (Vinkovci, Osijek) ETIMOLOGIJA prasl. *materъ, *matorъ (rus. materój: golem, jak, polj.… …
