grànica
121rozgraniczenie — n I 1. rzecz. od rozgraniczyć. 2. lm D. rozgraniczenieeń «to, co jest granicą, oddziela coś od czegoś; linia graniczna, granica» Rzeka stanowi jakby rozgraniczenie wsi …
122starosni — stȁrosnī prid. DEFINICIJA koji je određen starošću, koji je vezan za starost SINTAGMA starosna granica granica radne ili druge obveze; starosna mirovina mirovina na koju se stječe pravo zakonom propisanom starišću, opr. invalidska mirovina, v.… …
123bezgraničan — bȅzgraničan prid. <odr. čnī> DEFINICIJA 1. koji je tako velik kao da nema granica, o čijim se granicama ne može govoriti; beskonačan, beskrajan, neizmjeran 2. koji je pretjerano velik [bezgranična ljubav] ETIMOLOGIJA bez + v. granica …
124revirski — rèvīrskī prid. DEFINICIJA koji se odnosi na revir [revirska granica granica revira] ETIMOLOGIJA vidi revir …
125serhat — sèrhāt m <G serháta> DEFINICIJA reg. zast. prostor koji obilježava dokle se prostire jedna, a počinje druga država; pogranični kraj, granica, crta ONOMASTIKA pr. (prema zanimanju): Serhàtlīć (Dubrovnik) ETIMOLOGIJA tur. ← perz. serḥad ← ser …
126limes — lȋmes m DEFINICIJA 1. mat. granična vrijednost (oznaka lim) [limes niza; limes funkcije] 2. pov. stražarnicama, utvrdama, nasipima ili zidom utvrđena granica Rimskog Carstva [panonski limes duž Dunava] 3. psih. prag osjeta 4. općenito, granica,… …
127završetak — završétak m <G tka, N mn éci, G zavr̀šētākā> DEFINICIJA 1. a. vremenska granica poslije koje nešto prestaje; prestanak b. točka ili prostorna granica iza koje se nešto više ne prostire 2. ono čime se što završava; posljednji, krajnji dio… …
128bottom line — (izg. bȁtm lȁjn) ž DEFINICIJA ekon. u poslovanju poduzeća prag rentabilnosti, granica ispod koje se ne može poslovati bez gubitka ETIMOLOGIJA engl.: donja granica …
