dobar
61korist — kȍrīst ž <I i/ īšću> DEFINICIJA 1. dobar rezultat kakvog rada ili nastojanja, povoljne posljedice, opr. šteta 2. dobar rezultat izražen u novcu ili materijalnim dobrima; dobitak, prihod, zarada, opr. gubitak FRAZEOLOGIJA biti od koristi… …
62berićet — berìćet m DEFINICIJA razg. 1. a. dobar urod, bogat prinos, dobra ljetina b. izobilje 2. dobar učinak, solidna dobit; korist ETIMOLOGIJA tur. bereket ← arap. bäräkä …
63željezo — žèljezo sr DEFINICIJA kem. element (simbol Fe, atomski broj 26); gvožđe SINTAGMA drveno željezo ono što ne postoji, pojam koji u sebi sadrži kontradikciju, ono što je kontradiktorno u sebi [diktatura s ljudskim likom bilo bi nešto kao drveno… …
64udobriti — udòbriti se svrš. <prez. ùdobrīm se, pril. pr. īvši se, prid. rad. udòbrio se> DEFINICIJA postati dobar ETIMOLOGIJA u + v. dobar …
65bombon — bòmbōn m <G bombóna> DEFINICIJA 1. slatkiš koji se otapa u ustima [čokoladni bombon; kiseli bombon; voćni bombon; jesti bombone; cuclati bombon] 2. pren. fam. ono što je malo, slatko, privlačno poput bombona [unuka mu je pravi bombon] 3.… …
66trefer — trȅfer m DEFINICIJA reg. 1. onaj koji dobro gađa, dobar strijelac 2. dobar pogodak (u doslovnom i prenesenom smislu) ETIMOLOGIJA njem. Treffer …
67tek — tȇk m DEFINICIJA 1. želja za jelom, potreba za jelom ili uživanje u jelu [imati teka]; apetit 2. dobar okus, svojstva onoga što je ukusno (o jelu) [bez teka = bez okusa] FRAZEOLOGIJA dobar tek! (želja drugome za stolom uz ručak i večeru kao… …
68čas — čȁs m <N mn čàsovi> DEFINICIJA 1. vrlo kratak odsječak vremena; tren, trenutak 2. <G mn čȃsā> ideol. neol. 1941. minuta (u najavama točnog vremena na radiju) [pet sati, pet časa i deset časaka] SINTAGMA smrtni čas vrijeme kad treba… …
69dobrodošao — dobrodòšao prid. <odr. šlī> DEFINICIJA 1. koji dolazi u dobar čas, koji će biti koristan, koji se rado prihvaća jer je potreban 2. koji se prihvaća ili ugošćuje sa zadovoljstvom [dobrodošao gost] 3. koji se srdačno dopušta ili poziva [svako …
70dobrostiv — dobròstiv prid. <odr. ī> DEFINICIJA ekspr. 1. dobar, blag, milostiv 2. koji izražava dobrotu; dobrostivan ETIMOLOGIJA v. dobar …
