dispozīcija
1dispozicija — dispozícija ž DEFINICIJA 1. raspored, razmještaj, raspodjela [dispozicija boja; dispozicija oružanih snaga] 2. raspolaganje (novcem, imetkom, fondovima) 3. odluka, odredba, propis, nalog 4. pat. naslijeđena ili stečena sklonost (prema bolestima)… …
2dispozicija — statusas T sritis švietimas apibrėžtis Visuma pastovių vidinių darinių, reguliuojančių žmogaus mąstymo ir elgesio kryptį (nuostatos, interesai, vertybinės orientacijos). Moksleivių asmenybės vystymąsi veikia dispozicijų formavimas. kilmė lot.… …
3dispozícija — e ž (í) 1. trajna telesna ali duševna pripravljenost za kaj; nagnjenost, dovzetnost: imeti dispozicijo za kaj; biološke, dedne dispozicije; duševne, telesne dispozicije; dispozicija h krvavitvam; dispozicija za bolezen / kulturne dispozicije… …
4dispozícija — dispozícij|a ž 1. {{001f}}raspored, razmještaj, raspodjela [∼a boja; ∼a oružanih snaga] 2. {{001f}}raspolaganje (novcem, imetkom, fondovima) 3. {{001f}}odluka, odredba, propis, nalog 4. {{001f}}pat. naslijeđena ili stečena sklonost (prema… …
5dispozicija — dispozi̇̀cija dkt. Miẽsto ligóninės yrà savivaldýbės dispozi̇̀cijoje …
6dispozicija — dispozìcija sf. (1) 1. turėjimas savo žinioje: Vokietijos dispozicijoje buvo jos sąjungininkų, taip pat jos pavergtų Europos valstybių pramonė bei žaliavų ištekliai rš. 2. DŽ laivyno paskirstymas jo stovėjimo vietoje …
7tendèncija — ž 1. {{001f}}težnja, sklonost prema čemu (kada je riječ o radu, razvoju, nastojanju), {{c=1}}usp. {{ref}}dispozicija{{/ref}} 2. {{001f}}određena (često prikrivena) misao koja se provlači kroz neko izlaganje, djelo itd. 3. {{001f}}usmjerenost neke …
8neurotski — neuròtskī prid. DEFINICIJA koji se odnosi na neurozu i neurotike SINTAGMA neurotski karakter psih. 1. Adlerov naziv za skup osobina i načina ponašanja kojima se pojedinac nastoji obraniti od osjećaja inferiornosti 2. dispozicija za nastanak… …
9artritizam — artritìzam m <G zma> DEFINICIJA pat. zast. opća dispozicija za oboljenja nastala usporenim metabolizmom ETIMOLOGIJA vidi artritis …
10predisponirati — predisponírati dv. <prez. predispònīrām, pril. sad. ājući, pril. pr. āvši, gl. im. ānje> DEFINICIJA biti predodređen/predodređivan za što, biti/postati sklon čemu ETIMOLOGIJA njem. prädisponieren: učiniti sklonim, osposobiti ≃ pre 2 + v.… …
