bliz
101bliskost — blȉskōst ž <G osti, I osti/ ošću> DEFINICIJA svojstvo ili stanje onoga što je blisko (u prostoru, vremenu, mislima ili osjećajima) ETIMOLOGIJA vidi bliz …
102obližnji — ȍbližnjī prid. DEFINICIJA koji je blizu, okolni, nedaleki (o čemu većem i nepokretnom) [obližnja livada; obližnji hotel] ETIMOLOGIJA o (b) + v. bliz, bližnji …
103plesioantrop — plesioàntrop m <G a> DEFINICIJA antrop. pračovjek iz pliocena iz južne Afrike ETIMOLOGIJA grč. plḗsios: bliz + ánthrōpos: čovjek …
104plesiopija — plesiòpija ž <G e> DEFINICIJA pat. jedan od oblika kratkovidnosti, nesposobnosti da se vidi na daljinu ETIMOLOGIJA grč. plḗsios: bliz + opija …
105plesiosaur — plesiosàur m DEFINICIJA geol. zool. fosilni reptil (Plesiosaurus), morska životinja vrlo male glave, duga vrata, duga do 13 m, živjela u trijasu do krede; veslogmaz ETIMOLOGIJA grč. plḗsios: bliz + saȗros: gušter …
106približan — príbližan prid. <odr. žnī> DEFINICIJA koji nije sasvim precizan, koji je više ili manje blizak izmjerenoj ili izmjerljivoj veličini ETIMOLOGIJA pri + v. bliz …
107ponajbliži — pònājbližī prid. DEFINICIJA koji je među najbližima [ponajbliži prijatelj] ETIMOLOGIJA ponaj + v. bliz, blizak …
108pobliže — pȍbližē pril. DEFINICIJA 1. preciznije, izbližega, tako da se opiše točnije [opisati/prikazati/izjasniti se pobliže]; preciznije, podrobnije 2. razg. nešto više blizu [sjedni malo pobliže] ETIMOLOGIJA po + v. bliz …
109zbližiti — zblížiti (se) svrš. <prez. zblȋžīm (se), pril. pr. īvši (se), prid. trp. zblȋžen, gl. im. zbližénje> DEFINICIJA 1. (koga) učiniti bliskim; približiti 2. (se) postati blizak; sprijateljiti se ETIMOLOGIJA s (sa ) + v. bliz, bližiti …
110dalek — dàlek prid. <odr. ī, komp. dȁljī> DEFINICIJA 1. koji je na velikoj udaljenosti, opr. bliz 2. vremenski a. davni, davnašnji [daleka prošlost]; udaljen, opr. nedavan b. koji neće uslijediti uskoro, kojega kraj ili početak treba dugo čekati… …
