ὅθεν
1ὅθεν — whence indeclform (adverb) …
2όθεν — και όθε και όθενε (ΑΜ ὅθεν) επίρρ. 1. (αναφ.) από εκεί όπου, απ όπου, από όποιο μέρος, από όποιο πράγμα ή πρόσωπο ή χρόνο («ὑπὸ πλατανίσκῳ ὅθεν ῥέεν ἀγλαὸν ὕδωρ», Ομ. Ιλ.) 2. (τοπικό) (αντί τού ὄθι) όπου («ἐξ Ἀλύβης, ὅθεν ἀργύρου ἐστὶ γενέθλη»,… …
3χὤθεν — ὅθεν , ὅθεν whence indeclform (adverb) …
4ὅθενπερ — ὅθεν whence indeclform (adverb) …
5отъкоудоу — (197) нар. 1.Вопр. Откуда, из какого места: въпро(с). Отъкѹдѹ движютьсѧ въ ср҃дци чл҃вкѹ пом‹ы›сли и словеса хѹльна и неподобьна (πόϑεν) Изб 1076, 190 об.; и рече къто ты ѥси и ѿкѹдѹ идеши. и къ комѹ идеши. ЧудН XII, 72а; ѿкѹдѹ ми приде напасть… …
6отъкоудѣ — (22) нар. 1.Вопр. Откуда, из какого места: ѿкѹдѣ ѹбо и ѿ кыхъ. злии си недѹзи наидош(а) на вы. КР 1284, 269в; ѹже да не долго гл҃ю, ѿкѹдѣ тi ѥсть? (πόϑεν) ГА XIV1, 229а; ѿкудѣ и камо преидохомъ. (ὅϑεν) ФСт XIV/XV, 224а; ѿкуди вси и како …
7отъноудоуже — (12) нар. 1.Откуда либо: ˫ако не подобаѥть быти лише лѣтьна˫а нѹжа съвъкѹпл˫атисѧ братии. нъ елишьды аще больша˫а потрѣба призоветьсѧ. рекъше африкииска˫а. сирѣчь писанию поданѹ отънѹдѹже аще когда къ томѹ сѣдалищю съборѹ подобаѥть съходитисѧ въ… …
8отънюдоуже — (65) нар. и союз. I. Нар. В роли союзного слова. Откуда: Присно бѣаше господьство се прѣстолѹ семѹ да отънюдѹже хощеть и о нѥмьже имени повелѣнъ ѥсть по хотѣнию коѥ˫ажьдо цр҃кве поставлѧти еп҃па. (ὅθεν) КЕ XII, 131а; се ѿнюдѹже бѣ не нача˫атисѧ… …
9BYBLIS — I. BYBLIS Mileti et Cyanes filia, quae cum fratrem Caunum misere deperiret eiusque concubitum assequi non potuisset, laqueô gulam fregit. Ovid. de Art. Am. l. 1. v. 283. Byblida quid referam? vetitô quae fcatris amore Arsit; et est laqueô… …
10μηκόθεν — και μήκοθεν (ΑΜ) επίρρ. από μακριά, μακρόθεν («ἀλώπηξ δὲ μηκόθεν στᾱσα ἔφη», Αισώπ. Μύθ.). [ΕΤΥΜΟΛ. < μῆκος + επίρρμ. κατάλ. όθεν (πρβλ. υψ όθεν)] …